Danas je Mala Gospojina i crveno slovo, a da li se posti? Ovo moraju da znaju svi pravi vernici

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju 21. septembra Rođenje Presvete Bogorodice, praznik koji je u narodu daleko poznatiji pod nazivom Mala Gospojina.

Ovaj dan u crkvenom kalendaru ima poseban status i označen je crvenim slovom, a ujedno predstavlja i prvi veliki praznik na početku nove crkvene godine. Dok Velika Gospojina, koja se po verskom kalendaru slavi u avgustu, obeležava kraj njenog zemaljskog života i vaznesenje, Mala Gospojina je dan čistog veselja i proslave njenog dolaska na svet od pravednih i ostarelih roditelja Joakima i Ane. U srpskoj tradiciji ovaj praznik se vekovima dočekuje sa posebnom pažnjom, jer se Bogorodica smatra najvećom zaštitnicom majki, dece i porodičnog doma.

Kada je reč o verskim pravilima, ovaj dan zahteva pre svega unutrašnji mir i odricanje od svega što narušava harmoniju sa bližnjima. Crkva na ovaj praznik strogo brani svađe, ogovaranja, ružne reči i bilo kakvu vrstu neumerenosti. Budući da je u pitanju crveno slovo, vernici izbegavaju teške fizičke i kućne poslove koji se mogu odložiti, kako bi vreme posvetili molitvi i porodici. Što se tiče trpeze, Mala Gospojina je radostan praznik koji nije vezan za post, osim ukoliko sam 21. septembar ne padne u sredu ili petak, kada se obavezno priprema posna hrana.

U narodnoj tradiciji, ovaj dan predstavlja jasnu prekretnicu – smatra se da od Male Gospojine priroda zvanično menja svoje lice, da leto nepovratno odlazi i da nastupa prava jesen. U poljoprivrednim krajevima Srbije ovaj praznik je vekovima označavao trenutak kada se završavaju letnji poslovi na njivama i započinje jesenje oranje i setva ozimih useva, kao i sakupljanje zimnice i ogreva. Takođe, ovim danom se završava takozvana Međudnevnica, period između dve Gospojine koji se smatrao najboljim vremenom za branje lekovitih trava i sakupljanje jaja koja navodno mogu mesecima ostati sveža.

Najlepši i najveseliji običaj koji se vezuje za Malu Gospojinu jeste tradicija jesenjih svadbi i narodnih sabora. Nekada su upravo od ovog dana širom Srbije počinjale masovne veridbe i venčanja, jer se verovalo da Bogorodica daruje poseban blagoslov i sreću mladencima koji u ovom periodu zasnivaju porodicu.

Šumadija i mnogi drugi krajevi i danas održavaju velike vašare i zavetine oko crkava, gde se narod okuplja radi druženja i obnavljanja starih prijateljstava. Čak i za one koji praznik ne slave kao krsnu slavu, narodno predanje kaže da na ovaj dan svi članovi porodice treba da budu lepo obučeni, doterani i nasmejani, kako bi u dom uneli vedrinu i blagostanje koji će ih pratiti tokom cele predstojeće zime.

Bonus video:

(Espreso / Lepa i srećna / Jasmina Glišić)